| |
|
Nasilje nad ženama događa se u celom svetu, međutim pouzdani podaci o nasilju nad ženama i decom ne postoje. Bez toga nasilje ostaje i dalje potcenjen i nevidljiv problem.
Utvrđivanje rasprostranjenosti nasilja nad ženama i decom neophodno je radi donošenja programa intervencija za zaštitu.
Od početka rada Savetovališta javlja se veliki broj žena i dece, godišnje oko 3000, koje imaju problem sa nasiljem. Na osnovu navedenog broja poziva, koji čini jedan reprezantativni uzorak i obrađenih podataka utvrdjeno je:
FIZIČKO NASILJE čini 70% i to su po pravilu najekstremniji oblici nasilja (prelomi ruku, prelomi nosa, povrede glave, izbijanje zuba).U ovoj kategoriji su i slučajevi fizičkog zlostavljanja žena u toku trudnoće i periodu dojenja. Žene se ponekad jave i da bi ostavile dokaze da su zlostavljane u slučaju da im se nesto desi.
PSIHIČKO NASILJE je drugo po učestalosti nasilja koje se prijavi. Treba dodati da se žene koje trpe fizičko nasilje trpe istovremeno i psihičko nasilje, dok u obrnutom slučaju to ne mora da bude slučaj.
SEKSUALNO NASILJE često prati i fizičko i psihičko nasilje, a u većini slučajeva ti oblici nasilja se čine zajedno.
Nasilje najčešće čine supruzi, bivči supruzi i vanbračni partneri i to u 78% slučajeva. Na drugom mestu su sinovi 9%, a na trećem očevi 4,2%.Ćerka se u ulozi nasilnice javlja u 2% slučajeva, dečko u 1,8%, a majka i svekrva u 1,6%.
Odnos nasilnik-žrtva ima veze i sa godinama žene. Nasilje od strane partnera najčešće trpe mlade i žene srednjih godina, dok nasilje od strane sinova je karakteristično za starije žene (preko 60 godina), a nasilje koje čine očevi odnosi se na vrlo mlade žene, devojke.
|
NASILJE NAD DECOM čine i očevi
i majke, međutim sama deca nasilje vrlo retko prijavljuju jer ga ne
prepoznaju. Nasilja nad decom ima mnogo više nego što se pretpostavlja
i najčešće ga prijavljuje komšiluk i rodbina. Svako nasilje u porodici
u kojoj ima dece je i nasilje nad decom bez obzira da li su mu deca
neposredno izložena.
Izloženost žena nasilju ima duboke korene u
patrijahalnoj strukturi društva i tradicionalnoj podeli polova. Promene
u javnom životu, poput rata, nemaštine, gubljenja zaposlenja, u
značajnoj meri uticu na odnose među ljudima i pogoduju nasilju i u
porodici i van nje.
|
| POSTOJE TRI VIDA ZLOSTAVLJANJA |
FIZIČKO
- udaranje, šamaranje, guranje, davljenje, bodenje, šutiranje…
- gađanje raznim predmetima
- zaključavanje, ugrožavanje slobode kretanja
- izlaganje opasnostima
SEKSUALNO
- prisiljavanje na seks kada vi to ne želite
- prisiljavanje na seksualne radnje koje ne volite
- kritikuje vaše seksualne radnje
EMOCIONALNO
- govori vam da ste debeli, ružni, da vas niko neće…
- govori vam da ste glupi, loša majka
- optužuje vas da imate aferu ili da pokušavate da zavedete drugog
- uskraćuje vam ljubav, govori o svojim ljubavnim aferama |
| U svom radu uočile smo brojne predrasude sa kojima se sreću žene izložene nasilju. |
| PREDRASUDE | IZ NAŠEG ISKUSTVA | | Nasilje se dešava samo drugima i nasilnici su ličnosti iz drugog okruženja, nikad sopstvenog. | Nasilnici su obični ljudi koje svakodnevno srećemo i koji van porodice nisu agresivni. | | Nasilje podrazumeva samo upotrebu fizicke sile. | Pored fizičkog nasilja, nasilje je i sve ostalo što lomi volju i sprečava ženu u svim aktivnostima i slobodama. | | Žrtve nasilja svojim ponašanjem provociraju nasilnike. | Žrtve
nasilja često i ceo svoj vek utroše boreći se da se nasilje prekine.
Ćutanje o nasilju je posledica straha od nasilnika, sramote i osude
okoline. | | Žrtve nasilja nikada ne napuštaju nasilnika. | Žene žrtve nasilja pokušaju da napuste svoje partnere u proseku od 7 do 11 puta pre nego što u tome uspeju | | Nasilje se uvek vrši pod dejstvom alkohola. | Alkohol je prisutan u 48% slučajeva prijavljenog nasilja, povećava okrutnost i učestalost nasilja. | | Nasilje čine socijalno ugrožene osobe, osobe sa margine i sl. | Nasilje se događa u svim društvenim i socijalnim strukturama bez obzira na obrazovanje i ekonomski status porodice. | | |
| |
|
|  | Pretraga | |
| | VESTI (NEDELJNO) | |
|
|
